1. POČETAK
2. BLOG
3. Nega zasada maline

Nega zasada maline

Posle sađenja treba svaku biljku prihraniti sa 20-30 g. Nitromonkola. Međuredna rastojanja u malinjaku potrebno je oprašiti mašinama, a u redovima ručno. Narednog proleća prazna mesta se popunjavaju zelenim ili zrelim reznicama. Nega maline u prvoj godini posle sadnje ogleda se u redovnoj obradi, uništavanju korova, zalivanju 3-4 puta, i zaštiti mladih biljaka od bolesti i štetočina. Najvažnije je da se u prvoj godini razvije nekoliko jakih izdanaka koji će u drugoj godini doneti rod. Ako se posadi u novembru, malina već u prvoj godini može da donese rod, koji pokriva troškove proizvodnje.

Nega zasada u periodu plodonošenja

Nega maline u rodu počinje rano u proleće druge godine po sađenju i traje sve dok su maline produktivne. U periodu rodnosti malinjaka primenjuju se sledeće agrotehničke mere:

• - obrada zemljišta
• - uništavanje korova
• - đubrenje
• - navodnjavanje
• - prihrana
• - u godini sadnje: prihrana sadnica,suzbijanje korova,održavanje međurednog prostora
• - orezivanje i zaštita od nepovoljnih metereolških činilaca

Svrha svih ovih mera je da se obrazuje dovoljan broj snažnih , rodnih izdanaka koji su u stanju da obezbede visok prinos i dobar kvalitet plodova.

Obrada zemljišta u malinjaku

Treba preuzeti potrebne mere da bi se obezbedila dovoljna količina vlage u zemljištu, jer izdanci rastu a plod se razvija u toku proleća i leta, kad često nedostaje vode. Vlažnost više od drugih činilaca utiče na krupnoću ploda, pa prema tome i na prinos. Brižljiva obrada je najefikasnije sredstvo da se sačuva vlaga u zemljištu. Početak obrade zemljišta pada rano u proleće čim se zemljište dovoljno prosuši. Zemljište treba plitko i često obrađivati mašinama prvenstveno traktorom između redova, a ručno u redu da bi se sprečio razvoj korova i stvaranje pokorice. Malina ima plitak koren te prilikom obrade trebamo voditi računa da obrada bude plitka najviše do 10 cm kako se korenov sistem nebi oštetio. U našim uslovima preporučuje se da se malinjak obradi pet puta:

• - Prvi put u martu pošto se sneg otopi
• - Drugi put sredinom aprila
• - Treći put početkom maja- pre početka cvetanja
• - Četvrti put početkom juna-pre početka berbe
• - Peti put u drugoj polovini jula ili početkom avgusta-posle završetka berbe

Obrada malinjaka se kombinuje sa gajenjem kultura za zelenišno đubrenje kao što su facelija i lupina. Ove biljke se seju u septembru a u junu naredne godine, u cvetu plitko se zaoru na dubinu od 10 cm ili tanjiranjem unesu u zemljište. Facelija i lupina su osetljive prema mrazu te nemogu da zakorove malinjak. Ako se u malinjaku ne primenjuje zelenišno đubrenje onda posle đubrenja stajnjakom ili mineralnim đubrivima treba zemljište poorati ili potanjirati na dubinu od 10 cm, najbolje krajem oktobra. Narednog proleća ciklus obrade zemljišta se ponavlja.

Đubrenje maline

Od svih voćaka malina uzima najviše hranljivih sastojaka iz zemljišta. Malina zahteva velike količine organskih materija u zemljištu. Da bi se to postiglo potrebno je svake godine uneti 25 t/ha stajnjaka ili komposta. Unošenjem organskih materija u zemljište poboljšava se njegov vodni, vazdušni i toplotni režim. Najvažniji hranljivi elementi za malinu su kalijum ,fosfor i azot.

Kalijum

Pri nedostatku kalijuma izdanci se slabo razvijaju, internodije su kratke, a mezofil između nerava je crvenkastomrk. U slučaju velikog nedostatka kalijuma listovi se savijaju ka naličju. Malina zahteva najviše kalijuma u vreme cvetanja, zametanja i razvoja ploda. Malina je kalijumova biljka, te zasade u rodu treba đubriti svake godine sa 200-400 kg/ha-kalijum sulfata. Kalijumova đubriva treba dodavati malinjacima u jesen prethodne godine i zaorati ili zatanjirati na dubini od 10 cm da bi se kalijum iskoristio za rod u narednoj godini. Za malinu u rodu je bolje đubrivo kalijum sulfat od kalijum hlorida jer se pri višegodišnjoj primeni kalijum hlorida dolazi do nagomilavanja hlora u zemljištu čije dejstvo može biti toksično.

Azot

Pri nedostatku azota izdanci su slabo bujni i tanki, a listovi mali i žućkastozeleni, pa otpadaju rano u jesen. Rodnost se smanjuje zbog slabosti rodnih grančica. Usled viška azota izdanci su prebujni i sočni, a internodije vrlo duge. Takvi izdanci obrazuju veliki broj rodnih grančica nego normalno razvijeni izdanci, pa su i prinosi niži nego kod normalne snabdevenosti. Listovi maline su pri višku azota široki i tamnozeleni, a plodovi sočniji i teže podnose transport. Dozrevanje izdanaka je otežano te mogu da stradaju od mraza. U zavisnosti od pH zemljišta, količine organskih materija, meteoroloških prilika i primenjene agrotehnike vrši se izbor i određivanje količine azotnih dubriva. Nitromonkol treba koristiti na zemljišta čiji je pH ispod 6, a amonijum-sulfat na zemljišta gde je pH iznad 6. Pomenuta đubriva daju se u količinama 200-400 kg/ha, s tim što se zemljištima slabije obezbedenim organskim materijama daje više azota i obrnuto.

Fosfor

Kao biogeni element je neophodan za rast i razvoj maline. Međutim za razliku od azota i kalijuma fosfor se ne nikad ne pojavljuje kao činilac koji ograničava proizvodnju maline. Ako se u pripremi zemljišta za malinjak unesu dovoljne količine fosfornih đubriva, onda u toku eksploatacije malinjaka treba đubrenjem održavati taj nivo.To se postiže đubrenjem sa 150-200 kg/ha super fosfata svake godine , ili sa 450-600 kg superfosfata svake treće godine. Osim kalijuma, azota i fosfora može se u malinjaku javiti i nedostatak gvožđa, mangana, sumpora i bora.

Gvožde

Nedostatak gvožda ispoljava se u obliku hloroze, koja zahvata najpre vrhove izdanaka, a u nedostatku mangana prvo su zahvaćeni listovi na izvesnom rastojanju od vrha izdanaka.

Sumpor

Nedostatak supora se ispoljava u hlorozi tkiva duž nerava. Nedostatak se ne pojavljuje ako se malinjak đubri amonijum-sulfatom ili kalijum-sulfatom.

Bor

Prvi simnomi nedostatka bora u malinjaku se ogledaju u zakašnjenju otvaranja pupoljaka, a u težim slučajevima pupoljci uopšte ne kreću. Nedostatak bora se može ukloniti primenom boraksa u koncetraciji od 40-50 kg/ha. Ovu količinu boraksa valja izmešati sa desetostrukom količinom peska ili suve zemlje pa onda rasturati po malinjaku.

Prihrana

Prema ispitivanjima Jaroslavceva, (1987) malina za bazični prinos od 8 t/ha uključujući ukupnu organsku produkciju zajedno sa uklanjanjem lastara, iz zemljišta u proseku iznese 50 kg/ha N, 15 kg/ha P2O5 i 65 kg/ha K2O. Mineralna ishrana zavisiće od obezbeđenosti zemljišta najvažnijim makroelemntima i njihove pristupačnosti biljkama, katakterisitikama klime određenog proizvodnog područja i meteorološkim uslovim u datoj proizvodnoj sezoni, agrotehničkih i pomotehničkih mera koje se praktikuju, ali i od specifičnosti određenih sorti. Kod ekstremne hemijske rekcije zemljišnog rastvora, kako kod kiselih, tako i kod alkalnih zemljišta, u slučajevima nepristupačnih formi određenog makroelemenata, neadekvatnog odnosa pojedinih hraniva, ali i u slučaju neadekvatne vlažnosti zemljišta, korenov sistem maline nije u stanju da usvaja dovoljne količine hraniva, neophodnih za normalan porast i razviće, čak i na zemljištima veoma bogatim u pogledu sadržaja osnovnih biogenih elemenata.

Najvažniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum. Za organsku produkciju i vegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo, dok je kalijum presudan za prinos i kvalitet, ali i otpornost na bolesti, ili pak na sušu i zimske razeve.

Veštačka đubriva koja se primenjuju u proleće. Preporučuje se da se svake druge godine vrši testiranje sastava zemljišta i lišća, kako bi se optimalizovao program prihrane. Zasadi maline stari 2 godine i više imaju potrebu za čistim azotom u količini od 45 – 90 kg/ha godišnje. Ova količina obezbeđuje se ili kroz prirodne procese u zemljištu ili kroz primenu veštačkih đubriva, ili kroz kombinaciju ova dva načina. Generalno, 50 kg/ha čistog azota je doza koja se primenjuje na jednogodišnjim sadnicama, 84 kg/ha čistog azota na dvogodišnjim i starijim sadnicama. Neznatno veća količina će biti potrebna na lakim zemljištima, a nešto manja na teškim. U prvoj godini po sadnji upotrebite bilo koji jeftiniji izvor azota. Ne treba koristiti kompozitna veštačka đubriva u odnosu 15:15:15, osim na peskovitim zemljištima. Ako, na primer, koristite natrijum nitrat, biće vam potrebno 165 kg/ha da biste obezbedili 56 kg čistog azota, 247 kg/ha za 84 kg čistog azota (u natrijum nitratu ima 34% azota). Dvorodne sorte traže više azota, zbog intenziviranog razvoja izdanaka, a potom i plodova u istoj godini. Zasadu od 2 godine i više potrebno je 78 kg/ha čistog azota godišnje. Što se tiče jednorodnih sorti, jednogodišnje sadnice imaju za 40% manju potrebu za azotom. Izvor azota kod dvorodnih sorti može biti isti kao kod jednorodnih. Veštačko đubrivo nanesite u dva navrata, u vreme bubrenja pupoljaka u proleće, a kod jednorodnih sorti u vreme zametanja plodova. Dvorodne sorte treba prihranjivati istovremeno kada i jednorodne. Kod zasada koji nisu navodnjavani veštačka đubriva treba primenjivati u manjoj meri nego kod onih koji su navodnjavani. Mlade zasade treba upola manje đubriti od starijih. Dvorodne sorte imaju manju potrebu za đubrenjem od jednorodnih, jer višak azota utiče na odlaganje zametanja, i kasniji rod može izostati usled pojave mrazeva.

Rezidba maline

Izdanak crvene maline živi dve godine. U prvoj godini dostiže svoju punu visinu a u drugoj godini donosi plod i ugine. Koren maline je višegodišnji, i na njemu se svake godine stvaraju novi izdanci. Izdanak maline treba ostaviti da se razvija u prvoj godini bez intervencija. U martu druge godine kad prođe opasnost od mrazeva vrši se orezivanje. Uklanjaju se svi slabi izdanci, a po potrebi i neki jači, tako da u žbunu ostane 5-7 najsnažnijih , dobro raspoređenih izdanaka. Izdanci koji su ostavljeni za rod skraćuju se na visinu od 120-150 cm ,što zavisi od bujnosti sorte i vlažnosti sredine. Izdanci se skraćuju toliko da bi mogli da ostanu uspravno pod teretom roda. Ukoliko u špaliru ima izdanaka sa prevremenim bočnim grančicama treba ih ukloniti, a za vezivanje izabrati izdanke bez bočnih grančica, ujednačene debljine i bez prisutnih znakova obolenja. Oštro skraćivanje izdanaka u proleće ima više nedostataka. Prinosi se smanjuju,a krupnoća plodova ne povećava, novi izdanci mogu da zaklone rodne grančice pa je berba otežana, plodovi dozrevaju kasnije nego pri umerenom orezivanju. Kad se završi berba u drugoj polovini jula, dvogodišnji izdanci crvene maline se orežu do zemlje (koji su doneli rod), da bi se pružilo dovoljno prostora za porast novih izdanaka.

Zelena rezidba maline

Izvodi se u periodu vegetacije “Ariljski metod” (zakidanje novih mladih izdanaka u periodu od sredine IV do kraja V meseca, u 3-5 navrata kad dostignu visinu 10-15cm) može da obezbedi visoke prinose maline u humidnom podneblju ili gde postoji sistem za navodnjavanje – ne može se bezuslovno primenjivati!!!

Izvor: agronomija.rs