Kako zaštititi voćke od zečeva i drugih divljači?
2019-02-27 19:04:24 Poljomarket 5180 1
Zečevi i miševi nanose velike štete kako u mladim tako i u starim zasadima voćaka. Najveće štete nastaju u zimskom periodu kada su duboki snegovi i kada nemaju druge hrane. Štetu nanose tako što gule koru sa debla i grana i oštećuju cvetne pupoljke. Štete koje nastaju od zečeva su velike i učestale. Obnova oštećenih stabala od zečeva i drugih divljači je teška, a ponekad i bezuspešna, što zavisi od stepena i mesta oštećenja na stablu. Ukoliko su manja oštećenja kore sa jedne strane voćaka dovoljno je premazati kalem voskom ili fitobalzamom pa će oštećena kora da se obnovi.
Ako je kora oštećena oko celog debla u vidu prstena dužine od nekoliko santimetara, kora ne može da zaraste pa se tako oštećena stabla uglavnom osuše. Najbolja, a ujedno i najskuplja zaštita od zečeva i drugih divljači je ograda od pletene žice oko celog zasada. Zaštita od zečeva i druge krupne divljači izvodi se i specijalnim mrežicama od tvrde plastike ili pocinkovane žice. Postavljaju se odmah nakon sadnje i ostaju da štite voćke u naredne 3-4 godine. Jedan od načina zaštite od zečeva je i primena hemijskih preparata, odnosno primena repelenata (sredstva koja svojim mirisom odbijaju divljač). Preparati koji se koriste su:,Kunitekst, Kemakol, Kervakol i dr. Za premazivanje debla i ramenih grana najčešće se koristi Kunilent, a njegovo dejstvo traje od 50-70 dana zavisno od koncentracije. Po isteku ovog perioda mora se ponovo vršiti premazivanje.
Ne preporučuje se primena ovog preparata kod podizanja mladih zasada sa sadnicama gde su korišćeni desikatori (sredstva za prevremeno skidanje lišća), jer je u toku zime otežana njihova razgradnja pa može izazvati sušenje kore pa i čitave voćke. Premazivanje stabla i grana treba obaviti po suvom vremenu kada je temperatura iznad 10º C. Šal od papira Mlade voćke, do 3-4 godine starosti, najlakše se štite ako im se deblo od zemlje pa sve do ramenih grana, a ponekad i same ramene grane, omotaju debelom hartijom i na dva do tri mesta čvrsto zavežu kanapom. Starija stabla štite se omotavanjem debelom gužvom slame ili kukuruzovine, koja se takođe na nekoliko mesta uveže – ali onda treba biti na oprezu da se ne pojave glodari. Još je bolje voćke „zaodenuti” mrežom, samo što je ona dosta skupa. – Mlade voćke i šumsko drveće se od napada divljači mogu štititi i hemijski, premazivanjem kore repelentima koji svojim neprijatnim mirisom i ukusom odbijaju, a ne ubijaju nezvane goste . Međutim, to je potrebno uraditi na vreme, pred zimu. Premazivanje raznim preparatima pruža zaštitu samo u slučaju blagih zima, sa slabim snežnim pokrivačem. Plugom protiv miševa Štete koje pričinjavaju sitni poljski glodari ponekad mogu biti neprocenjiva. Zato treba preduzeti niz preventivnih mera.
Oštećenja koja nastaju na kori korenovog vrata ili prizemnih žila najčešće ostaju skrivena sve dok voćka opstaje zahvaljujući zalihama. Ovakva oštećenja su teška, budući da, recimo, voluharica napravi pravi prsten, pa je skraćen rodni period stabala bez obzira na prethodnu vitalnost. Radi suzbijanja glodara zemljište u voćnjacima treba održavati obrađeno i što čistije od korova. Od velikog je značaja duboka, osnovna obrada zemljišta uz upotrebu pretplužnjaka. Na taj način se miševima uskraćuje hrana, ruše se njihovi hodnicima a oni sami izlažu grabljivicama i tako onemogućava njihov opstanak. Za suzbijanje glodara se koriste i mamci u vidu zatrovanog zrnevlja pšenice koji se (po 5-10 g) stavlja u rupe. Sredstva za suzbijanje su na bazi cinkfosfida, a mogu se naći i parafinski mamci na bazi antikoagulanata koji se koriste po svakom vremenu. Ne treba zaboraviti i na "uslugu" lisica, jer tamo gde njih nema zečevi, miševi, hrčci i ostali glodari "kolo vode”.
Izvor: agropress.org.rs