1. POČETAK
2. BLOG
3. Pčele u aprilu

Pčele u aprilu

Fenoloski kalendar. April je mesec u kome obično cvetaju sve biljke ranocvetnice. U aprilu cvetaju sve vocke – kruska, sljiva, breskva, tresnja, visnja, jabuka, orah, ribizla (crna i crvena) i dr. sumske vrste, topole, javor, jasen, bukva, breza, divlji kesten, trnjine, sibirski bagrem (karagan);ukrasno rastinje – japanska dunja, mahonija, jorgovan, trave – mrtva kopriva, djurdjevak, maslacak, veronika i dr. Sa svih ovih biljaka pcele skupljaju polen i nektar

Rad pcelara

April je jedan od meseca u kome je rad pcelara najintenzivniji. Ukoliko u toku marta nije iz­vrsen glavni pregled, treba ga obaviti pocetkom aprila. Ulazu se napori za neometan razvoj pcelinjeg drustva i gnezda se, u zavisnosti od potrebe, prosiruju. To treba vrsiti pažljivo, jer ponovo nastupaju hladni dani i leglo se moze prehladiti i oboleti od evropske truleži koja bi se kasnije mogla pretvoriti i u ameriku trulež. Ne treba zuriti sa takozvanim odzimljavanjem. Materijale za utopljavanje kod LR (novine iznad legla) treba držati do cvetanja bagrema, a u košnici unutra dok ima mesta. Treba otvoriti poklopcice starog meda po satovima i stimulativno prihraniti drustva secernim sirupom, kome su dodate belancevine, ukoliko nema dovoljno polena. Treba iskoristiti sposobnost pcela da odvajaju vosak za izgradnju novih satova (radi obnove gnezda) i staviti ram gradjevnjak za proizvodnju voska. Preduzimaju se mere protiv odgajivanja trutova i prelaza pcelinjih drustava u rojno stanje.

Ukoliko se i pored ulozenih napora neka slaba pce­linja drustva u prolece ne razvijaju dobro zbog losih kvaliteta matica, bolje je spojiti 2-3 slaba drustva u jedno nego pojacavati svako slabo drustvo posebno. Pre spajanja (15 do 18 casova) treba unistiti njihove matice, a spojenom drustvu dati u kavezu rezervnu kva­litetnu maticu dobrog porekla. Time se stvara jedno drustvo srednje jacine, koje ce uspeti da se dobro raz­vije i da ucestvuje u medoberu. Ako se slaba drustva ne spoje, pcelar im mora posvetiti mnogo vremena i rada, ali se ona i pored toga nece dobro razviti za glav­nu pasu. Kasnije, kada je vreme povoljno, stvaraju se nova drustva.

April mesec je vreme najpogodnije za nabavku pcelinjih drustava i za njihovo prebacivanje u svoje LR ili DB kosnice sa pokretnim sacem, Odstranjene, stare i neupotrebljive satove i druge otpatke treba pretopiti. Pcelinja drustva se iznose u vocnjake, radi oprasivanja, ali se prethodno obavezno moraju preduzeti mere protiv trovanja pcela. Ukoliko je dat nalog da se pcele zatvore za 2-3 dana (u zavisnosti od preparata), treba tako postupiti da ne dodje do ugusivanja ili uginuca pcelinjih drustava. Pocetkom aprila treba organizovati nedelja posumljavanja. Pcelari treba organizovano i aktivno da se ukljuce u rad na posumljavanju, sadeĆi u svom rejonu medonosno sumsko rastinje.

STIMULATIVNO SKIDANJE MEDNIH POKLOPACA, OKRETANJE I RAZMEŠTANJE SATOVA

Ponekad se u prolece na srednjim satovima, oko povrsina sa leglom stvaraju veliki sektori sa starim ili kristalisanim medom. Taj med ometa brzo prosirivanje legla po satovima u najtoplijem delu gnezda. U takvom slucaju neophodno je svakih 4-5 dana otvarati ili viljuskom izgrepsti s obe strane cetvrtinu sata, pokrivenu medom, da bi se oslobodile celije u koje ce matica polagati jaja. Da bi pcele brže potrosile kristalisani med, mora se poprskati toplom, slabo osoljenom vodom.

Ukoliko ima meda na srednjim satovima, ne treba otvarati med na krajnjim satovima, jer ce ga pcele prenositi u sredinu i tako popuniti prazne celije oko legla, sto ce dovesti do jos veceg smanjivanja povrsina za polaganje jaja u sredini gnezda. Med sa krajnjih satova treba skinuti tek kada su pcele iskoristile med sa srednjih satova oko legla. Leglo zauzima obicno prednji deo satova (prema ulazu kosnice), a na srednjim satovima ono zauzima vece povrsine. Neki pcelari, da bi stimulisali polaganje jaja, istovremeno skidaju poklopac i okrecu ramove za 1800 ili raz­mestaju satove sa leglom.

Okrece se srednji sat sa leglom ili satovi koji se na­laze sa obe njegove strane, tako da se povrsine sa leglam poklapaju sa povrsinama sa medom susednih satova, sa kojih treba skinuti poklopce. U teznji da brzo uspostave poremecenu kompaktnost legla, pcele brzo oslobadjaju celije sa medom, poliraju ih, a matica odmah pocinje da palaže jaja u njih.

Satovi sa leglom razmestaju se na taj nacin sto se krajnji satovi sa manjim povrsinama pod leglom premestaju dublje, a na njihovo mesto se stavljaju satovi sa vecom povrsinom pod leglom, i to pokrivenim, jer ono bolje održava toplotu. Istovremeno i sa suprotnih satova treba skinuti medne poklopce i matica počinje da polaže jaja u pripremljene celije. Kada se leglo u satovima pomerenim ka kraju izleze, satove treba vratiti u sredinu za polaganje jaja, a na njihovo mesto staviti druge satove sa pokrivenim leglom koje ce se tek izleci itd.

Ove stimulišuće mere daju dobar rezultat, ali se mogu preduzimati samo kada je vreme stabilno i kada pcele dobro pokrivaju sve satove u gnezdu. Gnezda kosnice moraju biti dobro utopljena sa strane i odozgo, a ulazi suzeni. U protivnom leglo se može lako prehladiti ili može doci do grabeži.

PROSIRIVANJE GNEZDA I STlMULISANJE RAZMESTANJEM NASTAVAKA U LR KOŠNICI

Pcelinja drustva, koja su posle prolecnog pregleda ostavljena na jednom nastavku, kao i novonaseljena drustva u prolece, brzo ispunjavaju nastavak pcelama, leglom, nektarom i polenom. Da se ne bi ometao razvoj pcelinjeg drustva, treba staviti drugi nastavak sa izgradjenim satovima. Ako je ispod prvog nastavka bilo mediste, ono je vec bez hrane i treba ga izvaditi. U zavisnosti od potrebe u drugi nastavak treba staviti i satove sa medom, sa kojih su delimicno skinuti poklopci, ili u neke od srednjih satova treba sipati secerni sirup. I taj se posao obavlja pred vece, posto se prethodno preduzmu sve mere kako ne bi doslo do grabezi. Ako je vec pocelo gradjenje satova, u drugi nastavak treba staviti i 3-4 ramove sa vostanim osnovama.

Primamljene hranom, pcele brzo zauzimaju satove i poliraju celije, a matica, privucena toplotom i pcelama, penje se u gornji nastavak i polaze jaja u njegove satove. U zavisnosti od snage pcelinjeg drustva, vremenskih prilika, dotoka nektara i polena, u drugom nastavku je za 15-20 dana 6-7 ramova ve? po­punjeni leglom, pcelama i nektarom, a jedan deo pcele pokriva polovinu povrsine satova donjeg nastavka. U medjuvremenu ce se izle?i skoro citavo leglo u donjem nastavku. Mada u gornjem nastavku vise nema slobodnih povrsina za polaganje jaja, matice nerado silaze u donji nastavak, jer se na podnjaci nalazi otvor kosnice i u to doba godine tamo je hladno. Da pcelinje drustvo ne bi izostajalo u razvitku, treba izvršiti prvo razmeštanje oba nastavka.

Sl.1 Razmestanje nastavaka u LR košnici u prolece

• A – pocetkom proleća
• B – prvo razmestanje-dislokacije
• V – drugo razmestanje
• G – stavljanje treceg nastavka izmedju dva nastavka kosnice

Ova se radi kada je vreme prilicno toplo i postoji dotok nektara i polena kako bi pcele mogle brzo zauzeti izneseni gore prazniji nastavak, u koji se penje i matica i nastavlja da tamo polaze jaja. Nakon 15-20 dana nastavak ce biti popunjen leglom i tada treba izvrsiti drugo razmeštanje nastavaka (Sl. 1)

Pri razmestanju nastavaka koristi se instinkt matice da polaze jaja i gornji nastavak, gde je najtoplije. Isto tako, i pcele instinktivno teže da prenesu hranu iz donjeg u gornji nastavak da bi matici bilo dalje od ulaza kosnice i bliže otvorenom leglu, oko koga se stvaraju venci od meda. Tako se stimulise brzi razvoj pcelinjih drustava sa postojecom hranom u kosnici, ako je ima u dovoljnoj kolicini. U tom slucaju pcelar nije primoran da skida medne poklopce i da primenjuje stimulativno prihranjivanje secernim sirupom, sto u velikim pcelinjacima zahteva mnogo rada i vremena. Prolecno prihranjivanje secernom poga?om i secernim sirupom sa belancevinama, obavezno je samo kada u nastavcima nema dovoljno polena.

Ako se pcelar pridržava navedene tehnologije, posle 15-20 dana od drugog razmestanja nastavaka, pcelinjem drustvu ce vec biti tesno u oba nastavaka. Da bi se pcelinje drustvo moglo nesmetano razvijati i da ne bi ušlo u rojidbeno stanje, pre nastupanja glavne pase, dodaje mu se treci nastavak. Treci nastavak treba staviti kada su oba nastavaka ispunjena pcelama i leglom i kada je vreme povoljno. Ako je pocela gradnja satova, nastavak treba popuniti vostanim os­novama i izgradjenim satovima, i to redjajući ih naizmenicno sa izgradjenim satovima ili u paketu jedan do drugog.

Kod jakih pcelinjih drustava pri toplom vremenu i dotoku nektara, tako popunjeni nastavak tre­ba staviti u sredinu izmedju oba nastavaka, menjajuci im pri tom mesta tako da nastavak sa maticom bude odoz­do. Ostaje otvoren samo donji ulaz na podnjaci. Da bi se pcele brže navikle na tre?i nastavak, u sredinu treba staviti 3-4 sat a sa otkrivenim leglom, zajedno sa pce­lama na njima,a sa obe njihove strane vostane satove. Time se postize najkvalitetnije izgradjivanje satova u najpovoljnijim uslovima i najvecem kontaktu sa mla­dim pcelama koje proizvode vosak. Novoizgradjeni satovi se koriste za gajenje legla, sto je, u stvari, veoma vazno u sanitetskom i profilaktickom pogledu, jer je istovremeno i mera protiv pojave bolesti legla i pcela. U srbskim uslovima treci nastavak se dodaje pre ili u pocetku bagremove pase. Kada je vreme nepovoljno i u momentu kada nema vostane izgradnje, a prosirivanje treba obavezno izvrsl­ti, treci nastavak treba staviti odozgo preko oba nastavaka, cija su mesta isto razmenjena, da se ne bi desilo i preh­ladilo gnezdo.

Programiranje rada. U velikim pcelinjacima, u kojima se jedan pcelar brine o velikom broju pcelinjih drustava, rad pcelara mora biti racionalan i olaksan. U tom smislu rad na prosirivanju gnezda i razmestanju nastavaka može se programirati da bi i pčelar mogao odrediti tačnih datuma svojih radova. Na osnovu podataka prilikom pregleda u proleće i u skladu sa koli?inom pčela i legla, pčelinja društva treba razvrstati u cetiri kategorije: vrlo dobra, dobra, srednja i slaba. Na taj nacin, odredjujuci datum svakog sledeceg postupka, pcelar ne mora kontrolisati svako pcelinje drustvo posebno, a pre svega kategori­ju vrlo dobrih. Zatim, u odredjenom vremenskom in­tervalu, kontrolišu jednu za drugom i ostale kategorije pcelinjih drustava. Tacan datum izvrsavanja predstojece manipulacije se odredjuje posle prethodno izvr­senog letimicnog kontrolnog pregleda samo nekih pcelinjih drustava (npr. 5-10%) date kategori­je . Ukoliko se tim pregledom utvrdi da je mo­menat povoljan, pregled se vrsi u svim pcelinjim drust­vima iz te kategorije, koja se nalaze u jednom pceli­njaku. Da bi rad bio pregledniji, nastavak svake kosnice treba obeleziti slovima ili rimskim ciframa.

April mesec je najlepši i najvažniji mesec za razvoj pčeljinjeg društva i od tog meseca zavisi da li ćemo dobiti med ili ne, od prve glavne bagremove paše. Osnovni cilj svih pčelara u aprilu je da za vreme voćne paše, koja traje oko 20 dana, maksimalno razviju pčelinja društva kako bi se na 15-20 dana do glavne bagremove paše dobio najveći mogući broj okvira zrelog, zatvorenog legla, kako bi do cvetanja bagrema broj pčela dostigao broj od 50.000-60.000, a od toga 20.000-30.000 pčela sabiračica nektara. Dakle, mesec u kojem znanje i iskustvo iz pčelarstva dolazi do pravog izražaja. U aprilu, svakog pčelara očekuju važni poslovi i ako se u ovom mesecu pčelar opusti od meda nema ništa.

Ako je u martu cvetala samo šljiva džanarika i kajsija, onda u aprilu cvetaju sve druge vrste voćaka. Sve imaju dosta polena i lepo luče nektar, ali pod uslovom da su vremenske prilike normalne za april mesec. Polovinom aprila cveta uljana repica i ko nju ima u blizini blago njemu, a ako nema, ko želi da preseli pčele na uljanu repicu to mora učiniti sa svim društvima (i jačim i slabijim), zato što je na repici razvoj društava fantastičan. Neki poslovi koji se rade u martu nastavljaju se i u aprilu tako da ih ponovo neću objašnjavati već samo dati neka pojašnjenja.

Najvažniji radovi na pčelinjaku u aprilu su sledeće:

• 1. Prihranjivanje pčelinjih društava
• 2. Proletnji razvoj i forsiranje razvoja društva
• 3. Proširivanje pčelinjeg gnezda
• 4. Sprečavanje nagona za rojenje
• 5. Izvlačenje satnih osnova i zamena starog saća
• 6. Korišćenje graševnjaka za proizvodnju voska i biološko smanjenje varoe
• 7. Sakupljanje cvetnog praha i propolisa
• 8. Priprema odgajivačkog društva za proizvodnju matica
• 9. Stvaranje jakih društava za glavnu bagremovu pašu
• 10. Postavljanje kontrolne vage na pčelinjaku

Proletnji razvoj i forsiranje razvoja društva - Sredinom aprila počinju da preovlađuju mlade pčele u odnosu na stare (zimske) i naglo počinje da se povećava leglo. Kad pčelinje leglo dostigne 6-7 okvira kod LR košnica što odgovara broju od oko 30.000 pčela, neophodno je dodati drugi nastavak, po mogućstvu sa izgrađenim saćem, ispod postojećeg tako što se jedan okvoir sa zatvorenim leglom i dva sa medom stave u sredinu novog donjeg nastavka, a tri lepa okvira isključivo sa radiličkim saćem stave u stari gorni nastavak, umesto ona tri koja smo stavili u novi donji nastavak. Matica ?e vrlo brzo te okvire zale?i sa jajima, te nakon 7-10 dana izvršiti premeštanje nastavaka to jest donji postaviti gore, a gornji dole. Usled toplijeg vazduha u gornjem nastavku, matica će preći gore i tako širiti leglo da bi krajem aprila dostiglo 50.000 p?ela, što odgovara 10 okvira sa leglom kod LR košnica.

Malo drugačiji i sporiji je način razvoja ako nemamo okvire sa izgrađenim saćem, a primorani smo da stavimo nastavak sa satnim osnovama, a to se dešava kod p?elara po?etnika. Postupak je sličan prethodnom osim što ne ide okvir sa leglom nego samo dva okvira sa medom i polenom, a između njih okvir sa satnom osnovom, dok u gornji nastavak stavljamo dva okvira sa satnom osnovom. Kad satne osnove budu zapo?eta se 5-6 mm. visokim voštanim zidom, stavljamo ih između legla. Ovo moramo raditi oprezno i kad su temperature visoke i to dnevne preko 20 C, a noćne preko 12 C. Ukoliko je vreme hladnije, što može da se dogodi u aprilu, ovu operaciju moramo ostaviti za kasnije.

Proširivanje pčelinjeg gnezda

Kod slabijih pčelinjih društava koja sredinom aprila imaju 4-5 okvira sa leglom, pretežno na prednjem delu okvira, proširivanje legla se vrši tako što se svaki drugi okvir sa leglom okreĆe za 180 stepeni. Pčelinja društva koja polovinom aprila imaju manje od 4 okvira sa leglom treba proglasiti za nemoćna odnosno škart i njih treba tako razvijati da bi za vreme glavne paše pojačali bolja društva izletnicama ili leglom, a ostatak koristiti za pravljenje oplodnjaka odnosno nukleusa za proizvodnju mladih matica, dok stare matice treba likvidirati.

Sprečavanje nagona za rojenje

Ukoliko se pčelinjem društvu na vreme ne proširi leglo, gnezdo, odnosno košnica, onda dolazi do toga da matica nema gde da polaže jaja. Ako se to desi u vreme obilne vo?ne paše onda su se stekli uslovi za pojavu roidbenog nagona društva i tada takvo društvo u glavnoj paši ne?e doneti med. Pravovremeno proširenje gnezda i košnice u aprilu, smanjiće nam brigu u maju. Isto tako pravovremeno proširenje je važno ne samo zbog bržeg razvoja društva za glavnu pašu, već i zbog sprečavanja pojave roidbenog nagona pčela. Da bismo izbegli kriznu situaciju koja nastaje krajem aprila zbog nezaposlenosti dobrog dela mladih pčela, moramo pravovremeno intervenisati. Ponekad je teško pogoditi trenutak to jest uskočiti zahvatom pre nego što je došlo do zaleganja mati?njaka. Uništavanjem matičnjaka u većini slučajeva nećemo postići ništa, zato što će neki matičnjak ostati sakriven u mnoštvu pčela, pa će se društvo ipak rojiti. U osnovi rojenje ćemo sprečiti, dakle i pojavu matičnjaka, ako otklonimo sve one uzroke koji dovode do skučenosti prostora u košnici, pa time i rojedbenog nagona.

Matici na vreme treba osigurati dovoljno prostora za nošenje jaja i time rešavamo problem mladih pčela koje ć zaposliti svoje mlečne žlezde i time hraniti leglo. Dodavanjem satnih osnova, malo starije generacije mladih pčela starih 10-18 dana, zaposliće svoje voštane žlezde. Dodavanjem praznog izgrađenog saća za smeštaj nektara zaposlićemo pčele sabiralice. U radovima za maj objasniću postupak kad se pojave matičnjaci.

Izvlačenje satnih osnova i zamena starog saća

Nauka preporučuje da svake godine treba menjati staro saće u plodištu za 25%, što praktično znači da za četiri godine moramo zameniti svo saće iz plodišta. Ovo je najvažnije kao preventiva protiv pojave bolesti. Ko se ovoga ne pridržava uvek će imati problema sa zdravstvenim stanjem pčelinjeg društva. Sa ovim dobijamo i još nešto veoma važno, a to je da ćemo imati krupnije pčele, što je veoma važno u pčelarstvu. April mesec u voćnoj paši je najpogodniji da izvršimo zamenu starog i nepravilnog saća sa dodavanjem satnih osnova. Izvlačenje satnih osnova rade samo jaka društva sa dosta mladih pčela i to kad su povoljni uslovi, kad ima dosta polena i kad postoji jaka paša. Na maslačku, voćnoj paši i uljanoj repici mogu se izvući 2-4 satne osnove, a u toku bagrema i kasnije, mnogo v

Korišćenje gračevnjaka za proizvodnju voska i biološko smanjenje varoe

Ovo vreme možemo iskoristiti i za izgradnju gračevnjaka u cilju proizvodnje voska i biološkog suzbijanja varoe. Gračevnjak se pravi tako da mesto satne osnove preko celog rama, stavljamo samo jednu malu nit saća na satonoši i takav ram ostavimo da same pčele dograde do donje letvice. Gračevnjak je pretežno veličine trutoskog legla i matica vrlo rado u ovo doba godine zalegne u takav gračevnjak. Posle 13-15 dana, kada se leglo zatvori, takav gračevnjak vadimo i presujemo pri čemu uzimamo belančevinastu tečnost koju možemo koristiti u ishrani ljudi ili dodavati u šećerni surup kod stimulativnog prihranjivanja. Inače varoa u ovo doba godine rado ulazi u trutovsko leglo, tako da na ovaj način odstranimo 20-30% varoe biološkim putem. U ovo doba godine ne smeju se koristiti nikakvi lekovi protiv varoe, da ne bi došlo do pojave rezidua u medu.

Sakupljanje cvetnog praha i propolisa

Kada rascveta voće, pravo je vreme da postavimo skupljače polenovog praha i mreže za sakupljanje propolisa. Na tržištu postoje razne vrste sakupljača. Za mene najbolji su oni koji se postavljaju preko cele podnjače sa pokretnom mrežom preko kojih pčele prelaze. Mreže za sakupljanje propolisa postavljaju se na gornji nastavak preko satonoša ispod poklopca. Svaka košnica treba da ima sakupljač praha i mrežu za sakupljanje propolisa za vreme paše. Po pravilu od ukupne količine sakupljenog polenovog praha 70% zadrži sakupljač praha, a oko 30% pčele unesu u košnicu. Ako se ima u vidu da normalno razvijeno pčelinje društvo potroši godišnje oko 40 kg. cvetnog praha, a da isto društvo u toku pčelarske godine može da sakupi 60-80 kg. onda bez obzira na sakupljačpraha pčele unesu u košnicu potrebnu količinu praha.

Priprema odgajivačkog društva za proizvodnju matica

Iskusniji pčelari koji su savladali savremeni metod proizvodnje matica, za vreme voćne paše treba da počnu sa pripremanjem odgajivačkog društva, takozvanog inkubatora za odgajivanje matičnjaka. U svakoj malo boljoj knjizi lepo je opisano kako se formiraju, pa preporučujem da to pročitaju pre nego što pristupe pripremi, pošto je ta radnja najvažnija u ciklusu proizvodnje matica. Samo da napomenem da odgajivačko društvo mora imati puno polena, puno nektara i puno mladih pčela, a ne mnogo prostora.

Stvaranje jakih društava za glavnu bagremovu pašu

Provereno je da samo jaka pčelinja društva donose viske prinose pčelinjih proizvoda. Krajem aprila, na desetak dana pred cvetanje bagrema, treba izvršiti planirana spajanja. Spajanje je najuspešnije preko novinske hartije. Pri spajanju najbolje je kad su pčelinja društva jedno pored drugog, zato što će se tako pčele izletnice naći tamo gde je pčelar i nameravao. Pri spajanju treba uraditi sledeće:

• društvo koje se pripaja treba oduzeti maticu najmanje dva sata pre spajanja
• društvo koje se pripaja treba da bude slabije po snazi
• pripajanje se vrši predveče i preko novinske hartije
• pre pripajanja dobro je poprskati oba društva nekim mirisom, jer će time dobiti zajednički miris i pripajanje će biti sigurnije
• isto veče gornjem društvu treba dodati u hranilicu oko jedan litar sirupa
• preko noći će se pčele spojiti i sutradan će sve pčele izlaziti iz košnice na letu donjeg društva
• sutradan u popodnevnim satima treba izvršiti sređivanje ramova i ukloniti ostatak novinske hartije.

Osnovno pravilo pri sređivanju ramova je da ramove sa zatvorenim leglom stavimo u gornji nastavak, a ramove sa otvorenim leglom i sa maticom stavimo u donji nastavak. Neki pčelari praktikuju, a i moje iskustvo je takvo, da se sada postavi matična rešetka i da se tako matica ograniči na donji na nastavak. U donjem nastavku LR košnice ima 60.000 ćelija u saću i ovo zadovoljava biološke mogućnosti matice u nošenju jaja za period od 21 dana, koliko traje ciklus izlaženja pčele radilice. Ako ovako radimo dobićemo veoma jako pčelinje društvo, sposobno da u bagremovoj paši ostvari visok prinos pčelinjih proizvoda, naravno pod uslovom da su vremenske prilike dobre i da postoji dobro nektarenje.

Postavljanje kontrolne vage na pčelinjaku

April mesec je najpogodniji za postavljanje kontrolne vage na srednje razvijenom pčelinjem društvu, zbog praćenja razvoja pčelinjeg društva. Vaga na pčelinjaku mnogo koristi pčelaru jer može da kontroliše količinu rezervne hrane u košnici, količinu dnevnog unosa nektar i drugo. Njome iskusni pčelar može da planira i proizvodnju matičnog mleča tokom godine. Ukoliko je pčelar u mogućnosti, na jednom pčelinjaku od 50-60 košnica potrebno je imati tri vage. One se postavljaju tako da je jedna na jednom od najjačih društava, druga na jednom od srednje jakih društava, a jedna na jednom od slabijih društava. Ako ovako postavimo vage, pčelar će tačno znati koje radnje treba da preduzme u određenom vremenu i na određenoj grupi u pčelinjaku