Za šta je sve dobra žalfija
2019-02-28 17:45:03 Poljomarket 6838 1
Žalfija (lat. salvia officinalis) je višegodišnja polugrmovita biljka, visine 30-60 santimetara. Stabljika joj je drvenasta i četvorouglasta, a listovi srebrnastozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi žalfije su izrazito dvousnati, ljubičaste boje, skupljeni u cvatove poput klasova sastavljenih od pršljenova na vrhovima stabljika. Cela biljka je aromatičnog i svojstvenog mirisa. Najbolje uspeva po kamenitim mestima u primorju, ali može da se gaji i u baštama i saksijama. Žalfija koja prekriva stotine hiljada hektara goleti od Trsta do Ulcinja smatra se najboljom na svetu! Mestimično izgleda kao neprekinut ćilim sivobeličaste boje, a kad procveta sve se oboji u ljubičasto. To je veoma otporna biljka koja izdržava dugotrajne letnje suše.
Kod nas u Sićevačkoj klisuri, sa obe strane Nišave, raste divlja žalfija, u narodu poznata kao kalaver, koja je takođe veoma lekovita. Kod nas se još zove i kadulja, kuš, lekovita slavulja, džiger trava... Latinski naziv salvia potiče od glagola salvare – spasiti, spasavati, izlečiti, jer su je Rimljani još pre 2.000 godina veoma cenili i na razne načine upotrebljavali za lečenje; officinalis znači lekovit. Dakle, oba imena su vezana za lek, odnosno lekovitost čime se ne može pohvaliti ni jedna druga biljka. Zanimljivo je da je Karlo Veliki izuzetno cenio žalfiju. U svom strogom istorijskom zakonu Kapitularima veliki vladar naređuje svim državnim imanjima (to su, uglavnom, bili manastiri) da moraju da gaje stotinak vrsta lekovitog bilja, a žalfija je bila na prvom mestu. I danas svaki katolički manastir mora da ima zasađenu žalfiju kao neku vrstu svete biljke. Kroz istoriju bila je i simbol mudrosti, a engleska reč za žalfiju je – mudar.
Od pamtiveka se koristi za stimulisanje koncentracije, inteligencije i pamćenja, a jedna izreka pripisuje ljudsku dugovečnost upotrebi ove biljke. Do otkrića antibiotika, vekovima je upotrebljavan čaj od žalfije protiv tuberkuloznog znojenja. Pomaže u lečenju prehlade, upale grla, promuklosti, čisti krv i jača nerve. Ima protivupalno dejstvo i preporučuje se kod svih zapaljenja, od ždrela, preko unutrašnjih organa, do bešike i vaginalnih upala. Žalfija reguliše znojenje i odličan je lek za čišćenje jetre, kao i kod bolesti bubrega.
Ova biljka, takođe, može biti nežan, a istovremeno efikasan hormonski regulator u periodu puberteta, kao i menopauze. Posebno pomaže kod toplotnih talasa u klimaksu. Pošto se najlekovitiji sadržaj dobija iz lista, kad žalfija počne da cveta, na primorju obično u maju, a kod nas početkom juna, posebnu pažnju treba obratiti na njegovo branje i sušenje, upozorava Predrag Spasić, inženjer poljoprivrede u Garden centru:
– Listove žalfije treba pažljivo ubrati i sušiti u hladu, u senci, na belom papiru. Nije dobro držati ih na novinama, pre svega zbog olova. Sušenje treba da traje od sedam do 15 dana, zavisno od vegetacije. Kad se uberu listovi, stabljiku treba orezati jer se žalfija formira kao žbun.
izvor agropress.org.rs