Ne dozvolite da pčelinje zajednice umru od gladi
2019-01-29 14:05:23 Poljomarket 2731 1
Gledajući sa pčelarske strane ništa jednostavnije nego sačekati i ispratiti decembar. I bilo bi to tako da ova godina nije bila jedna od najslabijih godina sa unosom nektara, čak u nekim delovima je i potrošnja veća od unosa. Dolazili su u situaciju pčelari da vrše prihranu, a da se bele cvetovi bagrema. Za pola veka uzgoja pčela ovakvu godinu ne pamtim. Svi oni koji su dodavali šećerni sirup kao pčelinju hranu tokom godine, dok je bilo unosa polena, mogu očekivati bolje prezimljavanje.
Kod takvog rada pčele su energetsku hranu mešale sa proteinskom i spremale zalihe za zimu. Ali, na osnovu izveštaja sa terena, mnoge su pčelinje zajednice ostale sa malo ili bez hrane. To što je tako je krivica samih pčelara koji nisu blagovremeno uradili prihranu, i da se troše pčele koje ne ulaze u zimu, već se latiše šećerne pogače još u oktobru i počeše da ih stavljaju u pčelinje zajednice. Šta reći - troše se pčele koje trebaju da dočekaju proleće, a iste sada moraju razgraditi saharozu na glukozu i fruktozu.
Zamislite decembar mesec da nema legla, temperature u klubetu su niske, a nema ni hrane. Pčelar tada dodaje opet nužno zlo - pogaču i smatra da je uradio veliki posao. A pčele najpre moraju da povećaju svoju aktivnost, kako bi podigle temperaturu u zoni gde smeštaju veštački med nastao od pogače, kao i temperaturu svog tela, i to do najmanje 25 stepeni celzijusa , što je minimalna temperatura na kojoj deluje invertaza. Dok se saharoza ne razgradi, nema ishrane pčela. Da nije tako, pčele se verovatno ne bi mučile da invertovanje završe tokom toplih dana, nego bi čekale zimu. Sve ovo gore napisano je tačno, ali ne smemo dozvoliti ni pčelinje zajednice da uginu od gladi pa se mora staviti dodatna hrana jer se ostalo bez iste.
Ovo pišem početkom novembra, kada je vreme toplo i pčele opšte sa okolinom, sada brojčano stanje pčela kod dobrog prezimljenja treba da je manje u februaru za otprilike 10-12%. Došla nam je i polovina novembra, pčele opšte sa okolinom temperature su iznad proseka za ovo doba godine. Legla negde ima a negde ne, treba odraditi oksalnu, ali nam je temperatura visoka, pčele raštrkane, tako da nemamo pravilan uvid u kolišinu apliciranja, i uspešnost iste neće biti na zavidnom nivou, jer nam je oksalna kontaktno sretstvo koje se najbolje prenosi kada su pčele u klubetu. Decembar bi trebao da bude mesec padavina, mesec kada dosta pada sneg, mesec koji ima obeležje zime. Pčelinje zajednice su u zimskom klubetu.
Šta je sada preokupacija pčelinjoj zajednici? Kako doći do hrane i ostati na njoj i stvoriti povoljnu temperaturu u klubetu, odnosno kako se prilagoditi nepovoljnim vremenskim uslovima? Ako smo zajednicama ostavili dovoljno kvalitetne hrane, a iste su dovoljno jake i da imaju mlade matice, možemo biti bezbedni da će iste prezimeti, bez velikih poteškoća. A šta će se dogoditi ako decembar bude kao prošle zime, ni jedan dan u decembru temperatura nije bila u minusu, pa počne leglo, a nama pčele na pogačama, potrošnja meda se povećava sa početkom legla, još jedna nezgoda za pčelinju zajednicu. Moraćemo sve pratiti što se tiče zimovanja zbog blagovremene intervencije. Decembar je mesec kada nema velikog posla oko pčelinjaka, ali ne možemo zaboraviti naš pčelinjak, treba skinuti sneg sa poletaljka, krovova, ako se topi.
Može se dogoditi ako potraje duže da je otvor leto zatvoreno, smrznuto i da se pčela uguši, a to posebno važi za pune podnjače, kod varaoznih podnjača to se ne može dogoditi, moramo očistiti i proveriti naročito kada je lep dan za izlaz pčele da nam nije leto zatvoreno mrtvom pčelom. Moramo osigurati mir na svom pčelinjaku, mir je neophodan jer svako padanje pčela sa klubeta na podnjaču je uginuće pčela koje su pale. Uznemiravanjem pčela povećava se potrošnja hrane, što znači da mogu kraće vreme izdržati bez pročisnog leta, proveriti šta se radi u košnici i to gledajući u leto košnice kada pčela izlazi. Sneg sa košnica ne treba skidati dok se ne počne topiti jer je isti izolator i isti će održavati temperaturu.
Ako primetimo da nam je nešto sumnjivo sa pčelinjom zajednicom proverićemo na sledećoj Uzećemo slušalice sa crevom sa slušnog aparata za merenje pritiska i crevo staviti kroz otvor leta, a slušalice na uši tada kucnemo u zid košnice i ako se čuje brujanje 3, 4 ,5 sekundi, a zatim prestane to je znak da ima matice i da pčelinja zajednica ima dovoljno hrane. Ako se u košnici čuje stalno brujanje kao šuštanje suvog lišća i kod kucanja poveća i ne prestaje, to je dokaz da u pčelinjoj zajednici nešto nije u redu i da je potrebna pčelareva intervencija. Treba da se utvrdi da li je zajednica bez matice ili hrane.
Pčela će iskoristiti lep sunčan dan za izlazak na pročistni let, pa treba pratiti izlaz i let pčele i gde svoj izmet ostavlja, ko je na snegu oko košnice zajednica je zdrava, a ako izmet ostavlja na poletaljci i na zidovima košnice onda zajednici nešto nedostaje ili je bolesna. Ako nismo obavili zimsko tretiranje oksalnom u novembru, to možemo uraditi u decembru i za to moramo odabrati dan kada je spoljna temperature oko +5 . Oksalna kiselina Većina pčelarskih instituta EU je nakon temeljitih ispitivanja preporučila koncentraciju od 2 – 3 %.
Centar za istraživanje u pčelarstvu, Bern, Švajcarska, izdao je preporuku za korištenje oksalne kiseline za centralnu Evropu (Pčelar 09/04) koja kaže da se rastvor pravi miješanjem 35 g dihidrata oksalne kiseline i 1 litra šećernog sirupa 1:1. Količina rastvora po ulici pčela je 5 - 6 ml ili 30 ml za malo društvo, 40 ml za društvo srednje veličine i 50 ml za veliko društvo. Tretman se provodi u jesen kada nema pčelinjeg legla (novembar - decembar) na temperaturi od 0 do 4º C.
Izvor http://agropress.org.rs